Tomos Automatik – Nastanak i razvoj malog, ali omiljenog mopeda (I deo)

Jedan od Tomos mopeda koje ćete najčešće (i dan danas) viđati na ulicama svakako je Tomos Automatik koji se proizvodio u velikom broju verzija. Prvi Tomos automatik ugledao je svetlost dana 1971. godine.

Zapravo i pre 1971. godine, Tomos je proizvodio automatik mopede, ali po licenci fabrike Puch. U međuvremenu uprava fabrike želela je da krene u razvoj samostalnog mopeda sa automatskim menjačem. Taj moped bio je namenjen potencijalnim kupcima koji žele prevozno sredstvo koje se lako vozi i na kojem nema potrebe za menjanjem brzina.

Prvi Tomos automatik je kao što smo već spomenuli izašao 1971. godine i nosio je oznaku A1. Ni Tomos A1 nije bio potpuni proizvod Tomos fabrike. Agregat jeste bio razvijen od strane Tomosa, ali je šasija i dalje bila identična onoj koju je koristio i Puch.

Ipak, to je bio prvi korak u razvoju Tomos Automatik mopeda koji će kroz dalju istoriju proći niz modifikacija i unapređenja. Agregat koji je Tomos razvio bio je jednocilindrični, dvotaktni, vazdušno hlađeni. Budući da je Tomos imao zamisao da automatik bude prilagođen korisnicima sa najnižom vozačkom kategorijom iliti tadašnjom „PSP“ dozvolom, radna zapremina agregata nije smela da prelazi 50 cm3, a nije smeo da razvija brzinu veću od 48 km/h.

U skladu sa tim, maleni agregat isporučivao je 2 KS pri 5.500 O/min, a maksimalna brzina koju je A1 bio sposoban da postigne iznosila je svega deklarisanih 42 km/h i uz težinu od 43 kg bez goriva, A1 bio je spreman za osvajanje tržišta. Ne treba ni da spominjemo da oznaka A znači da se radi o modelu sa automatskim menjačem.

Tomos je nakon 1971. godine radio na unapređenju proizvodnje u fabrici. Konkretno unapređenje ticalo se i proizvodnje šasija od presovanog lima. Tako 1973. godine iz Tomos fabrike stiže unapređena generacija automatik modela koja je nosila oznaku A3.

Nova, modernija šasija pružala je i atraktivniji dizajn Tomos automatik modelu. Okrugli far, modernije ručke i upravljač, kao i sedište sa odeljkom ispod istog činili su da Tomos A3 bude i praktičniji moped.

Na samom agregatu nisu rađena značajna unapređenja, osim što je dodata još jedna brzina u automatskom menjaču. Promena brzina je vršena veoma lako, dovoljno je bilo dodati gas dok prva brzina ne dođe do kraja, zatim se otpusti gas i druga brzina je bila aktivna. Pre hladnog starta na ručki gasa postojalo je saug dugme koje se gurne, ručica se okrene u suprotnom pravcu do kraja i saug je aktiviran, a motor spreman za start.

Na sledeću verziju Tomos automatika čekalo se sve do 1982. godine i pojave modela Tomos A3M. Zapravo radi se samo o osveženoj verziji A3 koja je u ponudu izašla sa novim bojama. O čemu se tu zapravo radilo. Za vreme bivše SFRJ nije bilo dozvoljeno podići cenu za jedan isti proizvod. Budući da je inflacija napredovala, fabrika Tomos jednostavno nije mogla da prodaje A3 po ceni koja bi isplatila proizvodnju. Zato su napravili par minimalističkih promena i dali oznaku „M“ i tako u očima administracije dobili „nov“ model mopeda.

Početkom 1986. godine dešavaju se značajne promene, pojavljuje se po prvi put kockasti far, 12 volti struja, prednja viljuška je promenjena, zadnji amortizeri su otvoreni sa širokom oprugom i po našem skromnom mišljenju, otklonjen je problem Bing karburatora ugradnjom Dellorto P14-12.

Rad motora je postao stabilniji, hladan start je bio lakši, a potrošnja smanjena.

Te 1986. godine izlazi prelepa serija A3SL. Pored već pomenutih noviteta dodati su liveni točkovi, pokazivači pravca, kilometar sat i hromirana lajsna po sredini rezervoara.

Presek agregata tj prelaz sa A3 na A35 desio se krajem 1988. godine. Sada se već radilo o potpuno redizajniranom automatik mopedu iz Tomos fabrike. Šasija je konstrukcijski ostala veoma slična prethodnim generacijama automatik modela, ali su druge komponente zamenjene. Prvo u oči upadaju moderno dizajnirani liveni točkovi sa pet krakova. Osim estetskog unapređenja, liveni točkovi bili su jefitniji za samu fabriku.

Primetni su i pokazivači pravca – žmigavci, zatim nova prednja viljuška, ali i prednja maska fara koja je doprinosila agresivnijem izgledu. Generalno kompletan A3SL spakovan je u jedan lepši paket i sada se već zaista radilo o pristojnom motociklu.

Primetan je i drugačiji cilindar sa većim rebrima. Snaga agregata neznatno je podignuta, bar prema fabričkim specifikacijama. Maksimalna brzina takođe ostaje unutar zakonskih limita za kategoriju mopeda.

U stvarnosti, A35 je već itekako bio sposoban za postizanje brzina većih od 50 km/h. Uz par modifikacija radilo se o zanimljivom mopedu.

Nakon A35 dolazi novo razdoblje u generacijama automatik modela. Uskoro oznaka A nestaje iz upotrebe i dolaze neki novi automatik modeli. Novije modele automatika opisaćemo u nekom narednom tekstu.

Sada vam u narednoj tabeli ostavljamo oznake modela prema godini proizvodnje. Podaci su preuzeti iz tabele agencije za bezbednost saobraćaja.

MODEL Godina proizvodnje snaga Težina
Tomos A1
1971
1.5 kW
43 Kg
Tomos 3 /3K
1973, 74, 75, 76, 77, 78; 3K: 75, 76, 77, 78
1.5 kW
44 Kg
Tomos Automatik 3L
1989
1.5 kW
40-50 Kg
Tomos Automatik 3M
1982
1.5 kW
44 Kg
Tomos Automatik 3MS
1986
1.5 kW
44 Kg
Tomos Automatik 3S
1989
1.5 kW
40-50 Kg
Tomos Automatik 3SL
1986
1.5 kW
40-50 Kg

Ukoliko do sada niste imali priliku da pročitate nešto više o samom nastanku i razvoju Tomos fabrike i njihovih mopeda i motocikala, ostavljamo vam linkove do tekstova koji se odnose na samu istoriju Tomosa: I deo, II deo i III deo.