Foto: TRW

Sve Što Treba da Znate o Kočionim Pločicama

Danas smo rešili da vas upoznamo sa jednom bitnom komponentom kočionog sistema. Radi se o kočionim pločicama i detaljima poput samog nastanka, ali i proizvodnje kočionih pločica.

Kočione pločice prvi put su upotrebljene još davne 1888. godine. Nemica Berta Benc, prvi put ih je upotrebila kada je tokom puta imala problema sa kočnicama, pa je improvizacijom napravila kočione pločice od drveta presvučene kožom. Berta Benc inače je bila žena čuvenog Karl Benca i bila je prva osoba koja se uputila na duži put automobilom. Taj „dug“ put iznosio je celih 106 kilometara, što je tada bio podvig za divljenje.

Ipak, nerazvijena tehnologija i nedovoljna istraženost materijala doveli su do toga da takav sistem kočenja bude tada odbačen i zamenjen doboš kočnicama, koje su opet priča za sebe.

Disk kočnice i kočione pločice svoje mesto u automobilskoj i motociklističkoj industriji pronalaze tek posle drugog svetskog rata. Na motociklima redovna upotreba počinje tek osamdesetih godina.

Princip funkcionisanja

Kočione pločice nalaze se u kočionoj čeljusti. Svaka kočiona čeljust sastoji se od dve pločice koje pritiskaju kočioni disk i na taj način usporavaju vozilo. Kočionu pločicu ka disku potiskuje klip iz kočione čeljusti (u kočionoj čeljusti nalazi se jedan ili više kočionih klipova).

Kada kočiona pločica dodirne kočioni disk, a usled trenja, kinetička energija pretvara se u toplotnu energiju koja se posledično prenosi na kočione čeljusti i kasnije odvodi putem vazduha.

Foto: Pixabay

Upravo su trenje i temperatura bili razlozi zbog kojih je kočionim pločicama i disk kočnicama generalno bilo potrebno više vremena za razvoj. Kako bi diskovi i kočnice mogli bezbedno da obavljaju svoj zadatak, bilo je potrebno pronaći odgovarajuće materijale koji su sposobni da ispune sve uslove.

Glavni uslovi koje materijali od kojih su kočione pločice napravljene treba da ispune su sledeći:

– da ne gube na performansama tokom celog raspona temperatura koje se javljaju tokom trenja;

– da ne gube na performansama čak i kada dodju u kontakt sa vlagom;

– koeficijent trenja mora da bude takav da ne izaziva blokiranje točka pri i najmanjoj sili kočenja, a da opet bude dovoljan da pruži dovoljno zaustavne moći. Koeficijent trenja za materijal kočionih pločica kreće se izmedju 0,3 – 0,5;

– da pruži što duži životni vek i da se ne raspada brzo, a da pri tome ne oštećuje i ne troši disk prebrzo;

– da bude sposoban da pruži ujednačeni kontakt sa diskom i da se pri trošenju ne raspada neujedančeno;

Na samom početku razvoja, kočione pločice u sebi su uglavnom sadržale azbest, ali je vremenom taj materijal izbačen iz upotrebe jer se dokazalo da je kancerogen.

Kako se prave kočione pločice:

Izrada kočionih pločica nije jako komplikovana, ali nije ni naivna budući da su kočione pločice zadužene za vašu i bezbednost drugih učesnika u saobraćaju.

Za početak, dizajneri u kompanijama koje proizvode kočione pločice, moraju da poseduje tačne mere kočionih čeljusti za koje proizvode kočione pločice. Izrada mora biti veoma precizna, jer kočione pločice moraju tačno da odgovaraju kočionim čeljustima, a da pri tome ne bude ni previše tolerancije prilikom montiranja.

Posle dizajniranja, pripremaju se čelični nosači na koji se postavlja frikcioni materijal. Čelične ploče presuju se pod pritiskom od par stotina tona, a prethodno se termički obradjuju. Postoje dva načina obrade samog čelika – jedna obrada pravi završni premaz i obradjuje se aditivima koji sprečavaju dalje stvaranje korozije, a drugi metod ne podrazumeva ovaj tretman. Kvalitetnije pločice prave se prvom metodom i cena izrade nešto je veća.

Na čeličnim nosačima se zatim utiskuju razni prorezi i šabloni, kako bi se frikcioni materijal kasnije lakše sjedinio. Tokom procesa obrade, neke fabrike vrše i galvanizaciju čeličnih nosača kako bi dodatno sprečili korodiranje.

E sad, postoje tri načina sjedinjavanja čeličnih nosača sa frikcionim materijalima. Jedan od najjednostavnijih načina je lepljenje materijala na čeličnu ploču. Ukoliko se kočiona pločica proizvodi ovom metodom, onda se ne vrši utiskivanje proreza i šablona, kao ni galvanizacija jer površina mora da bude čista i ravna. Pošto u tom slučaju kočione pločice nisu prethodno zaštićene od rdje, nakon izrade pločice se farbaju kako bi se zaštitile.

Drugi način proizvodnje je kalupljenje frikcionih materijala za čeličnu ploču. To je jedan od čestih načina proizvodnje jer se na taj način frikcioni materijal faktički rečeno ulije u čeličnu ploču.

Treći način je najnoviji i podrazumeva utiskivanje frikcionog materijala na proreze ili šablone koji su prethodno napravljeni na čeličnoj ploči.

Tipovi kočionih pločica

Danas na tržištu postoji nekoliko tipova kočionih pločica. Nabrojaćemo i ukratko opisati svaki od tipova pločica koje možete pronaći na tržištu. Svaki od sledećih tipova imaju svoje prednosti i nedostatke i ugradjuju se u skladu sa stilom vožnje motocikla.

Foto: Pixabay

Organske kočione pločice prave se od mešavine vlakana raznih materijala. Danas se ovaj tip pločica uglavnom pravi od kevlara i karbona kako bi se smanjilo trošenje pločica. Organske pločice su dosta mekane i prilikom kočenja pružaju kontinuiran osećaj prilikom kočenja i dosta su zahvalne za svakodnevnu vožnju.

Zato što su napravljene od mekših materijala, organske pločice minimalno troše diskove i proizvode manje kočione prašine i najjeftinije su od svih tipova koje ćemo danas opisati.

Naravno, ovaj tip kočionih pločica ima i svoje nedostatke. Nedostaci se ogledaju u tome što se pločice troše brže u odnosu na ostale tipove. Drugi nedostatak je taj što prilikom pregrevanja gube na trenju, a ne ponašaju se najbolje i u uslovima kada se vozi po blatu.

Semi sinter kočione pločice

Ovaj tip pločica možda je i najzahvalniji od svih tipova. Semi sinter pločice nude nešto veću dugotrajnost uz nešto bolje kočione performanse u odnosu na organske pločice. Kočioni materijal sadrži oko 30% bakra.

Kao mana ovih pločica može se izdvojiti nešto veća cena i malo više troše kočione diskove u odnosu na organske pločice.

Sinter kočione pločice

Sinter metalne pločice koriste se na skoro 90% motocikala. Naziv im potiče iz procesa proizvodnje pri kojem se sinterovanjem, odnosno pod visokim pritiskom i toplotom stvara smeša metalnih čestica koja se pri tom lepi za osnovu. Odlično funkcionišu na svim radnim temperaturama i imaju visok nivo tolerancije na pregrevanje. Ova vrsta obloge dobra je kako za gradsku tako i za agresivniju vožnju.

Mana je što su agresivne po kočioni disk i zahtevaju nešto više radne temperature da bi bile u potpunosti iskorišćene.

Keramičke kočione pločice

Kao što sam naziv kaže sačinjene su od keramičkih vlakana. Spadaju u “egzotiku”, veoma su skupe zato što su sposobne da izdrže izuzetno velika termička opterećenja. Mana im je što zahtevaju nešto veću radnu temperaturu da bi bile efikasne, te su loš izbor za javni saobraćaj i uglavnom se koriste na trkačkim motociklima.

Sa vremena na vreme poželjno je proveriti potrošenost kočionih pločica. Provera se izvršava veoma lako. Dovoljno je zaviriti kroz kočiona klešta i pogledati kočione pločice. Na pločicama se često nalaze indikatori u vidu proreza ili rupica. Kada su prorezi blizu toga da nestanu, vreme je za zamenu kočionih pločica.

Ukoliko ne obraćate pažnju na potrošenost kočionih pločica to može ugroziti vašu bezbednost ili bezbednost drugih učesnika u saobraćaju.

Spominjali smo da se na čelične ploče stavlja frikcioni materijal. Kada se frikcioni materijal potroši, ostaju čelične ploče. Ukoliko dodje do kontakta čeličnih ploča i diskova može doći do blokiranja točka! Imajte to na umu i obavezno periodično proveravajte kočione pločice.

TRW kočione pločice, dobar odnos cene i kvaliteta

Na tržištu postoji mnogo proizvodjača kočionih pločica. Jedan od proizvodjača koji je zastupljen na našem tržištu i koji se pokazao kao sasvim dobar je brend TRW. TRW brend je danas deo ZF Aftermarket-a, svetskog lidera u proizvodnji OE delova u automobilskoj industriji. TRW Automotive je svetski lider na tržištu, dok je TRW moto danas divizija specijalizovana za motocikle, skutere i ATV vozila. Sedište se nalazi u Nojvidu (Nemačka) odakle je TRW moto isporučivao delove za motocikle i opremu na svetskom tržištu u sklopu legendarnog brenda TRW-Lucas. TRW moto bio je u sklopu Lucas-a sve do 1999. godine, kada ga je preuzeo TRW Automotive. TRW moto već dugi niz godina uspešno posluje zahvaljujući maksimalnoj sigurnosti, kvalitetu i apsolutnoj lojalnosti prema specijalizovanim prodavcima. TRW moto poseduje skladišne prostore u Nojvidu i Uberhernu, na više od 32.000 m² i 55.000 paletnog prostora. Pored ISO 9001, ISO 14001 (Upravljanje životnom sredinom), TRW takodje poseduje i ISO/TS 16949 sertifikat, najnoviji standard kvaliteta u medjunarodnoj automobilskoj industriji. Da bi se postigao maksimalan kvalitet, samim tim i sigurnost, svaki pojedinačni proizvod mora proći dodatne testove na osnovu internih propisa, pre nego što stigne na tržište.

Firma Moto-Bike iz Kaća je zvanični uvoznik za TRW i možete pronaći veliki izbor pločica za gotovo sve motocikle kao i nekoliko tipova kočionih pločica za sve namene. Predlažemo da pogledate ponudu TRW pločica na sledećem linku. Kako bi olakšali pretragu pločica, na sajtu TRW možete potražiti prednje i zadnje disk pločice po modelu motocikla.

Za kraj ostaje samo da vam skrenemo pažnju da vodite računa o kočionom sistemu na svom motociklu i da redovno proveravate ispravnost svih komponenti, uključujući i kočione pločice.