Istorija TOMOS APN6

Prošle nedelje objavili smo tekst o nastanku i razvoju APN4 modela. Ukoliko Vas zanima, možete pročitati ovde. Danas nastavljamo dalje sa razvojem APN modela i stižemo do modernije verzije koja je nosila oznaku APN6.

Tomos je vremenom uvideo da je tadašnji dizajn počelo da gazi vreme i da je bio potreban moderniji moped koji će privući tek stasale nove generacije vozača. Tomos se zatim bacio na posao i počeo sa stvaranjem novog APN6 modela.

Prvo da počnemo od agregata, koji nažalost nije pretrpeo nikakve promene. Agregat je i dalje ostao dvotaktni, vazdušno (prirodno) hladjenje čak i kada je moped radio u mestu.

Radna zapremina agregata kao i unutrašnje komponente ostale su iste kao kod APN4. U slučaju da niste još pročitali prethodni tekst o APN4, spomenućemo još jednom tehničke karakteristike agregata koji je pokretao APN6. Radna zapremina agregata iznosila je 49 cm3 , i iz ovog agregata inženjeri iz Tomosa izvukli su snagu od 2,5 KS (1,8 kW) pri 5.000 O/min. Paljenje i napajanje strujom vršeno je preko platinskog paljenja (marke Bosh ili Iskra) snage 6V 17W. Napajanje gorivom obavljeno je preko karburatora Bing 12. Četvorostepeni menjač bio je zadržan za prenos snage, a finalni prenos vršen je preko lanca. Originalni odnos zupčanika u finalnom prenosu iznosi 13/32. Sa ovakvim prenosom APN6 je bio u stanju da dostigne deklarisanih 49km/h. Zapravo, velika većina vlasnika APN6 je već pri kupovini u menjač ubacivala dodatni par zupčanika 5 brzine. Na ovaj način je maksimalna brzina neznatno povećana, što je doprinelo i smanjenju potrošnje goriva na 100km. 


Jedna stvar koju smo zaboravili da napomenemo u prethodnom tekstu za APN4 je ta da vlada pogrešno mišljenje da su generalno svi Tomos agregati nepouzdani. Kao autori ovog teksta i vlasnici nekoliko Tomos motocikala moramo da opovrgnemo tu tvrdnju i kažemo da su zapravo agregati Tomos APN4 i APN6 veoma pouzdani i zahvalni agregati, uz minimalno održavanje. Pod minimalno održavanje podrazumeva se redovno čišćenje karburatora, upotreba kvalitetnog dvotaktola i povremeno štelovanje paljenja. Redovno održavani primerci APN4 i APN6 bili su u stanju da predju i do 15.000 km pre prve generalne. Složićete se je za dvotaktne agregate ovo itekako veliki uspeh.

Da se vratimo na priču o APN6. Pošto su iskoristili agregat identičan onom koji je koristio APN4, Tomos je morao da se pobrine da se APN6 razlikuje od APN4. Glavna razlika bila je u samom dizajnu šasije. Šasija je pravljena od presovanog lima i sama konstrukcija više je bila pravougaonog tipa.

Kod APN4 modela problematičan je bio rep motora koji je posle odredjenog vremena bio sklon koroziji. Poučeni ovakvim iskustvom, inženjeri iz Tomosa su se odlučili da rep motora na APN6 naprave od plastike. Prednji blatobran takodje je napravljen od plastike i podignut je nešto više u odnosu na prednji točak. Pored prednjeg blatobrana i repa motocikla, od plastike je bio izradjen i rezervoar zapremine nepunih 5 litara goriva. Ovih 5 litara goriva bili su dovoljni za autonomiju od nešto preko 130 km ekonomične vožnje. 

Prednji i zadnji točak bili su prečnika 18 coli, a za kočenje su bile zadužene doboš kočnice. Što se tiče voznih karakteristika, u odnosu na APN4, APN6 je bio nešto nestabilniji, to jest šasija kod APN4 bila je nešto kruća, a i položaj sedenja na APN4 je malo drugačiji što je doprinosilo boljem rasporedu težine. Zatim, subjektivni osećaj je da je sedište kod APN6 postavljeno niže, što je opet imalo svoje prednosti, naročito kada se radilo o nižim vozačima.

Kad smo kod sedišta, za razliku od APN4 koje je imalo dugačko sedište, APN6 je dobio sedište prilagodjeno samo za vozača, a iza sedišta se pružao niklovani paktreger, tako da APN6 nije bio pogodan za prevoz saputnika. Ispod sedišta nalazio se skroman prostor za alat. Prostor za alat je imao dovoljno mesta da se ubaci ključ za svećicu sa rezervnom svećicom, rezervne dizne i sijalice, kao i par manjih odvijača.

Prva serija APN6 ugledala je svetlost dana 1986. godine, a u raznim varijantama oznaka, APN6 se proizvodio sve dok je Tomos kao fabrika funkcionisao. U nekim prodavnicama i danas se mogu pronaći verzije novijih Tomos APN6S.

Poslednja serija APN6 je u stvari APN6S čija je proizvodnja počela 1988. godine. Kasnije, kada je Tomos ponovo počeo sa radom, počela je proizvodnja modela APN6 koji je bio namenjena PTT službi, ali se odredjena serija našla i u slobodnoj prodaji. Ova serija razlikovala se po tome što je dobila drugačiju prednju viljušku, livene točkove, prednju disk kočnicu i brzinomer sa odometrom, a postavljeni su i pokazivači pravca.

Što se agregata tiče, on je ostao dvotaktni, ali je radna zapremina smanjena na 48,8 cm3. Zbog sve strožijih ekoloških normi, Tomos je morao da prilagodi agregat. Tako je postavljen cilindar sa klasičnim vazdušnim hladjenjem, a auspuh je dodatno specijalno razvijan kako bi bile zadovoljene ekološke norme.

Proizvodnja ovog modela ujedno je bila i poslednja nada da će Tomos nastaviti samostalnu proizvodnju Tomos motocikala i mopeda. Nažalost Tomos nije uspeo da se oporavi, pa Tomos APN6S i Tomos Alpina ulaze u istoriju kao poslednji Tomos mopedi nove generacije.

Ipak, verovali ili ne, novi Tomos APN6 još uvek postoji. U sedištu naše firme postoji APN6 koji nikad nije vožen. Zapravo, ovaj APN6 je kupljen nov i nikad nije startovan, niti je u njega ikad sipano gorivo. Prilog o ovom prekrasnom primerku možete pogledati na našem YouTube kanalu.