Istorija TOMOS APN4

Zasigurno da nema motocikliste na prostrima bivše Jugoslavije koji svoje prve kilometre nije napravio na mopedima ili motociklima marke Tomos. Najpogodniji moped bio je upravo neki od APN modela. U čast neprevazidjenih APN mopeda donosimo vam priču nastanka i razvoja ovih fantastičnih i neuništivih motorčića, od kojih se neki primerci voze i dan danas.

U ovom tekstu fokusiraćemo se isključivo na Tomos APN modele, a motocikle i mopede koji su nastali pre APN –a ostavićemo za neku drugu priliku.

Pojava prvog Tomos–a sa oznakom APN4 započela je i sa prvom većom modernizacijom fabrike, kada je Tomos počeo da u potpunosti pravi sopstvene šasije od presovanog lima. Zapravo, Tomos je i nešto ranije počeo da testira tu tehnologiju na Colibri modelima, ali se tek posle proširenja kapaciteta počelo sa ozbiljnijom proizvodnjom. Potreba za APN4 modelom pojavila se i kao potreba da se omladini pruži motocikl sa nožnim menjačem, za koji nije bila potrebna A kategorija.

APN4  zapravo je posedovao identičnu šasiju, prednju viljušku, amortizere i točkove poput Colibri T03 modela. Iako je šasija bila identična, ono što je odvajalo APN4  od Colibri T03 bio je agregat. Za potrebe APN-a upotrebljena je mašina slična onoj koja je tada korištena u Colibri T15 SL modelu, sa tim što je bilo razlika u dizajnu.

Cilindar i glava novog agregata konstruisani su da pruže manju snagu, a i karburator je bio manjeg prečnika, odnosno 13 mm. Radna zapremina dvotaktnog agregata iznosila je 49 cm3. Agregat je bio u stanju da razvije maksimalnu snagu od 2,5 KS pri 5.000 O/min. Maksimalna brzina iznosila je deklarisanih 48 km/h. APN4  koristio je nožni četvorostepeni menjač. Spomenuli smo gore da je Tomos procenio da treba ponuditi omladini atraktivniji motocikl koji se ne vozi sa A kategorijom, već sa tadašnjom PSP dozvolom. Da bi bio okarakterisan kao moped i da kao takav ne bi podlegao A kategoriji, maksimalna brzina nije smela prelaziti 48 km/h. Otuda su se u Tomosu odlučili za takav dizajn agregata.

Tomos APN4

Hladjenje agregata rešeno je prinudnim hladjenjem preko ventilatora koji se nalazi na magnetu i okretao se u smeru kazaljke na satu. Ventilator je zatim kroz deklu gurao vazduh kroz poklopac glave agregata i rebara na cilindru koja su se pružala poprečno, upravo iz razloga da bi vazduh mogao da prolazi izmedju njih i na taj način odvede suvišnu toplotu. Ovakav koncept hladjnja zadržao se sve do proizvodnje Tomos Alpino modela početkom 2000-ih godina.

Paljenje motora i napajanje svetlosne grupe strujom rešeno je preko platinskog paljenja napona 6V i 17W.  Na različitim modelima APN4 mogu se naći Bosch ili Iskra paljenja. Za startovanje motora i ujedno kao nogostupi služile su simetrično postavljene pedale.

Paralelno sa APN4 izašao je i model APN4 H. Oznaka H predstavljala je skraćenicu od Hipi. Ovaj model odlikovale su bisage na bočnim stranama mopeda, kao i visoko podignut korman sa Domino ručicama, sedište sa blagim naslonom i mnoštvo niklovanih delova.

Tomos APN4 Hipi

Kasnije je Tomos nastavio sa unapredjenjem Tomos APN4 modela. Sledeća generacija APN4 dobila je moderniji upravljač, prednju viljušku i far, a zadnje sedište zamenjeno je dužim i udobnijim sedištem. Takodje, pedale su zamenjene klasičnim nogostupima. Na agregatu nisu vršeni zahvati u cilju povećanja snage i težina praznog vozila iznosila je 55 kg.  Model APN4 koji je imao nešto malo veću težinu bila je verzija sa vetrobranom.

Tomos APN4

Rezervoar za gorivo imao je zapreminu od svega 5 litara, što je bio ograničavajući faktor ukoliko ste hteli da se otisnete na dalje puteve, za koje je ovaj moped bio itekako sposoban.

Naročito atraktivna, ali i retka bila je verzija Tomos APN7. U principu se radilo o identičnom mopedu poput APN4, sa tim što je imao mnoštovo niklovanih detalja na sebi. Tomos APN7 i danas je veoma redak i tražen model u svetu kolekcionara.

Tomos APN7

Osim APN7, postojala je još jedna retka verzija APN –a koja je nosila oznaku Tomos PTT 77. Kao što vidite i po oznaci radilo se o verziji APN-a napravljenoj za potrebe pošte. Šasija, agregat, zadnji točak i vetrobran bili su identični APN-u sa tim što su na bočnim stranama dodati koferi. Ono što odvaja PTT 77 od ostalih APN verzija je prednja viljuška, prednji točak i far koji  su preuzeti sa T15 SL, kao i dodati pokazivači pravca.

Tomos PTT 77

Tomos APN4 proizvodio se u raznim varijantama od 1973. do 1986. godine kada ga je zamenio APN6. Do danas APN4 ostao je neprevazidjeni moped na kojem su se vozile i odrasle mnoge generacije sadašnjih zaljubljenika u motocikle. Današnja vrednost ovih mopeda raste iz dana u dan, naročito kada je reč o nekim retkim verzijama poput APN4 Hipi, APN7 i PTT 77. APN4 ostao je satkan u emocije  i sećanja velikog broja ljudi na prostorima bivše Jugoslaviije i kao takav zauvek je ušao u legendu.

Deo istorije o fabrici Tomos možete pročitati ovde, a potrudićemo se i u sledećim objavama da se dotaknemo ove neiscrpne teme.